Анкара ( Ankara) је главни град Турске и истоименог вилајета. Према процени из 2009. у граду је живело 3.945.627 становника.
У византијском периоду је била позната као Анкира. Име Ангора је коришћено до 1930. године. Након проглашења Републике Турске 1923. Анкара постаје главни град уместо Истанбула. Од 1919. године Ангора је седиште народне владе Мустафе Кемал-паше Ататурка који је повео рат за ослобађање турских територија. 1923. године Кемал паша је прогласио Ангору за главни град Турске. 1930. године Ангора је променила име у Анкару.
У византијском периоду је била позната као Анкира. Име Ангора је коришћено до 1930. године. Након проглашења Републике Турске 1923. Анкара постаје главни град уместо Истанбула. Од 1919. године Ангора је седиште народне владе Мустафе Кемал-паше Ататурка који је повео рат за ослобађање турских територија. 1923. године Кемал паша је прогласио Ангору за главни град Турске. 1930. године Ангора је променила име у Анкару.
Град се састоји од старог, северног дела, који је сачувао средњовековно-источњачки изглед и од модерног јужног дела који је подигнут углавном након 1923. године.
Град се састоји од старог, северног дела, који је сачувао средњовековно-источњачки изглед и од модерног јужног дела који је подигнут углавном након 1923. године.
Анкара је главни и после Истанбула други најмногољуднији град Турске. Налази се у централној Анадолији, азијском делу Турске, а према подацима из 2014. године у њеном урбаном делу је живело 4.587.558 становника док истоимена провинција броји 5.150.072 становника. Од 1920. године је била Ататüрково седиште а од 1923. године и главни град Турске, након пада Османлијског царства. У Анкари се налази седиште турске Владе као и седишта многих државних институција, те представља важан комерцијални и индустријски град. Важно је трговачко средиште, стратешки смештено у центру турске мреже железница и аутопутева.
Лежи на просечној надморској висини од 938 метра.
Смештена је на пространим равницама Анадолије, са планинским шумама на северу и сувим равницама око Коније на југу. Равница је наводњавана сливовима река Кизилимрак и Сакарија, акумулацијом Саријар и многим природним језерима. 50% земље се користи за земљорадњу, 28% је шумовито, а осталих 10% су ливаде и пашњаци. Велико слано језеро Туз Голу се делимично налази у вилајету. Највиша тачка вилајета је 2,015m на планини Ишик.
