ПОЛОЖАЈ

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Турска се протеже на два континента. Анатолија, азијски део државе, заузима око 97% површине Турске. Европски део, који се налази у Источној Тракији, заузима око 3% површине државе (23.623 км²).
Свеукупне границе Турске дугачке су 9.850 км, од чега 7.200 км заузимају морске границе. На западу Турска излази на Егејско море, на југу има излаз на Средоземно море, те на северу на Црно море. На копну се Турска граничи са осам земаља са свеукупном дужином копнених граница од 2.648 км. На северозападу граничи се са Грчком (206 км границе) и Бугарском (240 км), на североистоку са Грузијом (252 км), Арменијом (268 км), Азербајџаном (ексклавом и аутономном републиком Нахичеван, 9 км), на истоку с Ираном (499 км) и на југу са Ираком (352 км) и Сиријом (822 км).

Турска је подељена у седам регија. То су: Мраморна регија, Егејска регија, Црноморска регија, Средишња Анатолија, Средоземна регија, Источна Анатолија и Југоисточна Анатолија. Ове регије се знатно разликују по вегетацији и клими.

Трација се налази западно од Босфора на европској страни земље. На трацијској страни река Марица (Мериç) ствара природну границу с Грчком. Источно од Босфора налази се Мраморна регија. Мраморно море дели Европу од Азије,али и Егејско море од Црног мора. На излазу на Средоземно море налази се Дарданели дугачак 60 км. На Босфору се налази Истанбул, који је највећи турски град. Ова брежуљкаста регија која је господарско средиште Турске прекривена је шумама и грмовитим биљем. Пољопривреда у том подручју је нарочито развијена. Недалеко од града Бурса налази се планина Улудаğ која је популарно туристичко одредиште.

У Егејској регији је такође врло развијена пољопривреда. Веома брдовити предео протеже се уздуж западне обале од Санаккалеа до Бодрума. Обално подручје је једно од туристички најразвијенијих у Турској. Уз чемпресе и маслине овде се узгаја и винова лоза. У овој регији налазе се многи градови из старогрчког раздобља, као нпр. Троја, Асос, Пергамон, Ефез, Приена, Милет, Дидима и Еуромос.

Црноморска регија заузима северо-обало подручје Турске. Овом регијом влада блага и влажна клима. Планинско подручје ове регије прекривено је шумама. На овом врло плодном тлу узгајају се чај, дуван, кукуруз и љешници.
Регија Средишње Анатолије обухватаа висораван у унутрашњој Анатолији. Овде се налази слано језеро Туз Гöлü и планине које досежу до 3.900 метара. На истоку се налази Кападоција која је позната по задивљујућим црквама у високим планинским пределима. Унутрашњом Анатолијом доминирају степе, а то подручје се сматра једним од најсуших предела Анатолије. Због тога пољопривреда у том делу земље није толико развијена. Овде влада клима чије су карактеристике врућа и сува лета с хладним ноћима. Зими температура може бити и испод −20°C.

Регија Средоземног мора протеже се од планина Таурус на северу до планина Аманос на истоку. У овој регији се узгајају цитруси, банане,кикирики и памук.

Југоисточна Анадолија је најстарија културна регија Турске. Протеже се од планина Таурус. Овде се налазе реке Еуфрат (Фıрат) и Тигрис (Дицле). Најзаступљеније пољопривредне културе су пшеница, јечам, винова лоза и маслине.